Критеријуми оцењивања - српски језик

Објављено уторак, 18 јануар 2022 Аутор Драгана Пауновић

Критеријуми за оцењивање за Српски језик и књижевност

 у складу са Законом o основама система образовања и васпитања и Правилницима о оцењивању у основној  школи

 Принципи оцењивања су:

1) објективност у оцењивању према утврђеним критеријумима;

2)поузданост: означава усаглашеност оцене са утврђеним, јавним и прецизним

критеријумима оцењивања;

 Наставник је дужан да обавести ученике о наставним садржајима који ће се проверавати према распореду најкасније пет дана пре провере.

На почетку школске године ученици, родитељи, односно старатељи се обавештавају о критеријумима, начину, поступку, динамици, распореду оцењивања и доприносу појединачних оцена закључној оцени.

Распоредом може да се планира највише једна провера у дану, а две у наставној недељи.

Оцена из писмене провере постигнућа уписује се у дневник у року од осам

радних дана од дана провере, у противном писмена провера се поништава.

Ако након писмене провере постигнућа више од половине ученика једног одељења добије недовољну оцену, писмена провера се поништава за ученика који је добио недовољну оцену.

Оцена са писмене провере може бити поништена и ученику који није задовољан оценом.

Писмена провера понавља се једанпут и може да буде организована на посебном часу.

Након поништене писмене провере, а пре организовања поновљене, наставник је дужан да одржи допунску наставу, односно допунски рад.

 Ученик и родитељ има право на образложење оцене, као и право увида у рад ученика (писмене радове, контролне задатке, тестове знања, производе практичног рада, презентације и др.) на основу кога је оцена дата.

 

Писмене провере знања:

 

Ученику је током писане провере знања забрањена употреба недопуштених средстава (мобилини телефони, бубице, свеске, пушкице, књиге) и преписивање. Уколико наставник примети на часу употребу оваквих средстава против ученика се покреће васпитно-дисциплински поступак који означава тежу повреду радних обавеза.

  Писмени задаци су провера савладаности писменог изражавања ученика и подразумевају учеников самостални рад. Уколико наставник утврди да је ученик преписао (плагирао) туђ рад у било којој мери, сматра се да ученик није одговорио на задатак и добија оцену недовољан (1)

 Ученику се не може умањити оцена из предмета због односа ученика према ваннаставним активностима или непримереног понашања у школи.

 Наставник је дужан да укаже на изворе одакле је рад преписан (слика екрана, линк, са датумом када је погледан од стране наставника или неки други начин), и да на тај начин документује преписано.

Задатак се може сматрати преписаним иако наставник није утврдио да се преписивање десило употребом недозвољених средстава, већ је научен напамет или на други начин.

Уколико наставник нађе два (или више) иста задатка код различитих ученика, како садржински или по сличним грешкама, сматра се да ученици нису написали задатак без обзира ко је од кога преписао и задатак се за те ученике понавља.

Све писане провере знања треба писати писаним словима читко и уредно.

 Оцена је јавна и саопштава се ученику одмах по добијању, са образложењем. Образложење оцене садржи препоруку које активности ученик треба да предузме у даљем раду.

 Приликом оцењивања писмених задатака предлажемо да се вреднују следећи елементи, који могу бити изражени посебном оценом, или бодовним системом, али без обавезе наставника да укључује било какво сумативно оцењивање.

 

 

ОБЛАСТ ОЦЕЊИВАЊА

 

ОЦЕНА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

ü  Ученик је добро одабрао примере  којима може да аргументује став о задатој теми;

    5-4

ü  Грађа је богата и адекватна.

    3

ü  Основна теза (став, поглед на тему) није представљена у довољној мери јасно;

ü  Недовољно јасно и прегледно саопштена;

ü  Недовољно грађе (непоткрепљено, уопштено).

  1-2

ü  Основна идеја није саопштена;

ü  Грађа или њени делови нису у вези са темом, односно недовољно исказана (кохерентна) повезаност текста;

ü  Садржаји се везују за препричавање фабуле.

  1-2

 

ОРГАНИЗАЦИЈА И СТРУКТУРА

ü  Грађа је организовано изложена;

ü  Одабрана грађа има видљиву и логичку језичко

- смисаону повезаност;

ü  Подела грађе на уже мисаоне целине (пасусе, одељке) сврсисходна и, с обзиром на компактност тих целина, оправдана;

ü  Свака реченица је нова мисао, без таутологије (сем кад она има стилско оправдање);

ü  Мисли се развијају прогресивно, напредујући према пуном одговору на тему;

ü  Јасно је.

  5-4

ü  Логичност редоследа излагања није поштована у довољној мери;

ü  Подела    на    пасусе    (одељке)    је    у                 неким случајевима неоправдана и механичка;

ü  Не    развијају    се    мисли    прогресивно,        има понављања или враћања.

 3

ü  Несређена и нејасна форма приповедања која губи ток или га нема;

ü  Тешко се стиче слика о целовитости текста, описивање је неадекватно;

ü  Мисао нејасна и неразвијена, нема јасних  целина;

1-2

 

 

 

ЈЕЗИК и правопис

ü  Богата и примерена лексика (разноврсност и оригиналност у избору речи у оквирима књижевног стандарда или функције датог језичког изражавања);

ü  Синтаксички јасно обликовање исказа (јасна и прецизна реченица, прилагодљивост облику казивања – субјективан или објективан однос према датој предметности, без сувишног или недовољног у реченичкој структури);

ü Поштовање правописних правила на високом нивоу.

 5-4

 

 

ü  Сиромашан лексички фонд, употреба речи непознатог и неадекватног значења;

ü  Честа употреба фраза које немају своје стилско оправдање, устаљеност израза, понављања речи;

ü  Синтаксички коректно, али компликовано обликовање исказа (непотребно дуга и мање јасна реченица, нижа прилагодљивост форми приповедања – субјективан или објективан однос према датој предметности,);

ü  Погрешно писање слова, речи и  интерпункције, недоследности у писању негације, гласовних промена.

 3

 

 

 

 

ü  Језик недефинисан и сиромашан препун колоквијализама, и неадекватно употребљеног жаргона;

ü  Избор речи без логичког разлога и унутрашње логике текста;

ü  Нејасно и компликовано;

ü  Правописно          некоректно,                               понављање неправилних језичких облика (грешке у писању негације, гласовних промена, облика речи);

ü  Недопустиве грешке у односу на узраст ученика.

1-2

 

Уредност задатка

ü  Чист, прегледан и уредан задатак.

5-4

 

ü  Задатак има мрље, жврљотине које нарушавају изглед текста, али не утичу на читљивост

текста.

3

 

ü  Неуредан и нечитак задатак

1-2

 

 

ПОСЕБНОСТ И УЧЕНИКА

ü  Индивидуалност;

ü  Оригиналност у приступу теми и језичко- стилском изразу

ü  Посебна ограничења и потребе.

 

1-2

 

 
   

Усмене провере знања

 

У току полугодишта најмање једна оцена треба да буде на основу усмене

провере постигнућа ученика.

Ученик се оцењује и на основу активности и његових резултата рада, а нарочито: излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, постери, дизајнерска решења и др.), учешћа у дебати и дискусији, писања есеја, домаћих задатака, учешћа у различитим облицима групног рада, рада на пројектима, збирке одабраних ученикових продуката рада – портфолија, у складу са програмом наставе и учења, односно школским програмом.

Оцењивање се врши континуирано, на сваком часу.

Ученици чије знање наставник проверава на часу усменим путем бирају се методом случајног одабира, према жељама ученика да тог дана одговарају усменим путем, или у договору са наставником.

Учеников успех на усменим проверама знања вреднује се на следећи начин, а у складу са Правилницима о оцењивању у основној и средњој школи:

  • Одличан (5)

ученик на постављено питање одговара самостално, и показује висок ниво познавања градива, одговара на потпитања наставника без помоћи наставника и самостално повезује знања уводећи и појмове и појаве које се тичу других предмета, или на начин који показује висок степен развијености међупредметних компетенција. Успешно решава задатке на свим нивоима постигнућа (почев од препознавања градива до примене наученог на новим примерима). Успешно актуализује своја знања и повезује их са стварним примерима из живота.

  • Врлодобар (4)

Ученик самостално одговара на питања, уз минималну помоћ и погрешке, добро познаје појмове који се тичу градива, не лута по теми постављаног питања, самостално одговара на потпитања која даје наставник, или уз малу помоћ наставника. Успешно решава задатке на свим нивоима постигнућа, уз малу помоћ наставника.

  • Добар (3)

Ученик познаје градиво, уме да препозна појмове који се тичу градива и да их репродукује, уз помоћ наставника уме да одговори на потпитања, али често греши. Не открива узрочно-последичне везе и не може самостално закључивати о њима.Одговара на питања основног нивоа и задатке које је наставник већ давао на часу. Показује занимање и труди се, упркос свему.

  • Довољан (2)

Ученик може набројати, именовати или уз помоћ наставника дефинисати само основне појмове, стално га треба подсећати и усмеравати у одговорима наводити на тачна решења и уз помоћ наставника је у стању да реши задатке основног нивоа. Отежано повезује дате чињенице и често греши у примени знања.

  • Недовољан (1)

Ученик није савладао основне појмове које садржи тема коју одговара, не показује интересовање да уз помоћ наставника пронађе одговоре,

одговара са „не знам“ и „дајте ми један“, не жели усмено да одговара кад на њега дође ред или када га наставник позове да одговара

 

 Формативно оцењивање

 

На основу података прикупљених формативним оцењивањем могу се извести оцене које се уносе у књигу евиденције о образовно-васпитном раду (у даљем тексту: дневник рада), у складу са критеријумима прописаним овим правилником. Под подацима, у смислу овог правилника, подразумевају се подаци о знањима, вештинама, ангажовању, самосталности и одговорности према раду, а у складу ca школским програмом.

 

 Домаћи задаци и посебни (индивидуални) задаци:

Наставник води евиденцију о домаћим задацима и индивидуалним задацима које је дао ученику.

Четири ненаписана домаћа задатка, неурађени задаци вреднују се оценом недовољан (1)

Уколико ученик није понео домаћи задатак на час (није донео свеску, радну свеску, презентацију, плакат, пано или нешто друго), сматра се да га није урадио.

Уколико наставник утврди да је домаћи задатак писао неко други, или је преписан са интернета, сматра се да да га ученик није урадио. Уколико ученик покаже на следећем часу уредно написан домаћи задатак, наставник то бележи у своју педагошку свеску, али се не брише минус и не рачуна се у плусеве тј. да је задатак извршен.

Уколико ученик добије посебан задатак у договору са наставником бира облик у којем ће га представити.

Ако ученик има задатак да спреми презентацију, мапу ума или други дигитални или аналогни садржај, оценом одличан (5) може се оценити презентација (дигитални алат) урађена по следећим критеријумима:

  1. презентација садржи највише десет слајдова
  2. слајдови нису оптерећени текстом већ служе само као основ за успешно презентовање садржаја
  3. ученик одлично познаје тему о којој говори и излагање уз помоћ презентације (дигиталног алата) је течно и има свој логички след
  4. презентација не поседује граматичке и правописне грешке
  5. презентација није преузета са интернета (са сајта Википедије или слично), већ указује на изворе одакле је ученик преузео материјале.

 

Уколико је задатак површно одрађен, преузет са интернета, или само преузет текст без критичког односа према садржају, уколико ученик не познаје тему довољно да би самостално о њој говорио, али је показао интересовање и урадио задатак, његов се одговор позитивно оцењује као урађен, али не добија оцену, већ се позитивни одговор води у педагошкој свесци наставника.

Стална активност оцењује се плусом, а десет плусева се оцењује оценом одличан (5). Плусеви се сабирају и са плусевима из других области:

Десет плусева је оцена  одличан 5, девет врло добар 4, седам и осам је добар 3, а пет и шест плусева је довољан 2. Пример, ученик има самосамо четири плуса. Те плусеве пребацићемо у друго полугодиште или ће се сабрати са неком оценом. Ученик има све петице и нпр. петнаест плусева. Петица се уписује, а остале плусеве нећемо рачунати у оцену како се не би кварио просек...

 

 Рад у групи:

 Оцена за рад у групи иста је за све ученике у групи, осим уколико наставник није донео посебан поступак вредновања групног рада, и пише се у педагошкој свесци.

Знање стечено групним радом проверава се индивидуално и важи за целу тему, а не само за посебне радне задатке групе, и може се уписати у дневник рада.

 Tабела процене успешности тимског рада која је дата у програмима наставе и учења за изборни предмет Језик и језичка култура.

 Групни рад

 

Елементи процене са показатељима

НИВО/ОЦЕНА

РАД У ГРУПИ

ПОЗНАВАЊЕ ТЕМАТИКЕ

 РЕШАВАЊЕ ЗАДАТКА

 

 

 

 

ВИСОК

одговара оценама 4 или 5

Ученик сарађује са свим члановима групе, уважава њихове потребе, пажљиво слуша друге, поштује договоре групе, не касни, своје обавезе извршава на време и тачно.

Ученик поседује знања, показује спремност да прикупља нове информације, активно подстиче размену идеја и знања са члановима групе и уважава њихове идеје, често поставља питања која се односе на тему.

Ученик је у потпуности посвећен решавању задатка групе. Даје предлоге како решавати задатак.

 

 

 

 

 

СРЕДЊИ

одговара оценама 3 или 4

Ученик сарађује са члановима групе уз мање тешкоће, повремено има проблема у комуникацији али их самостално решава, своје обавезе извршава уз подсећање и опомињање.

Ученик поседује извесна знања и повремено суделује у размени идеја, повремено поставља питања која се односе на тему.

Ученик уз помоћ наставника и/или осталих чланова групе учествује у решавању задатка. Ретко има предлоге како решавати задатак али кад га добије ради по њему. Повремено има активности које не доприносе решавању задатка.

 

 

НИЗАК

одговара оценама 2 или 3

Ученик повремено има сукобе у којима напада особе а не проблем, своје обавезе извршава ретко и делимично.

Ученик поседује мало знања и показује малу спремност да прикупља нове информације, ретко суделује у размени идеја, ретко поставља питања која се односе на тему.

Ученик минимално доприноси решавању задатака. Нема предлоге како решавати задатке и када добије предлоге слабо их реализује.

 

 

НЕЗАДОВОЉАВАЈУЋИ

одговара оцени 1

Ученик омета рад групе, доприноси неконструктивним сукобима и не извршава своје обавезе.

Ученик ништа не зна о теми и нема интересовање да сазна. Не учествује у размени идеја. Никад не поставља питања која се односе на тему.

Ученик омета решавање задатка.

 Бројчани критеријум који важи за тестове или за друге врсте бодовних задатака: 0 – 40 % = 1

41% - 55% = 2

56% - 70% = 3

71% - 85% = 4

86% - 100% = 5

Ученицима којима недостаје један поен за вишу оцену, у свеску се пише оцена нпр.добар 3+ и тај плус се сабира са осталим плусевима и тако улази у оцену,  а на тај начин се ученици мотивишу да успешније раде.

 Закључну оцену из предмета утврђује одељењско веће на предлог предметног наставника. Закључна оцена је бројчана и утврђује се на основу свих оцена од

почетка школске године и сагледавања развоја, напредовања и ангажовања ученика и прикупљених података у педагошкој документацији наставника.

 Предметни наставник који није утврдио прописан број оцена у току полугодишта обавезан је да ученику који редовно похађа наставу, а нема прописани број оцена, спроведе оцењивање на редовном часу или часу допунске наставе у току трајања полугодишта (у току последње недеље наставе) уз присуство одељењског старешине, члана стручног већа, стручног сарадника (педагога или психолога) или групе ученика

Закључна оцена за успех из предмета може изузетно да буде и највећа појединачна оцена уписана у дневник, добијена било којом техником провере постигнућа. Закључна оцена за успех из предмета не може да буде мања од:

    1)одличан (5), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50;

2)врло добар (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;

3)добар (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;

4)довољан (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.

Закључна оцена за успех из предмета је недовољан (1), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена мања од 1,50, осим за ученике по ИОП-1.

Одељењско веће може да промени предлог закључне оцене предметног наставника искључиво уз образложење према критеријумима утврђеним овим Правилником. Одељењско веће утврђује нову оцену гласањем. Утврђена оцена из евидентира се у напомени, а у записнику одељењског већа шире се образлаже.

                                                                                        

                                          

Погодака: 197